Закона о удружењима и фондацијама Босне и Херцеговине

1.1 ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређује се оснивање, регистрација, унутрашња организација и престанак рада удружења и фондација које изаберу да се региструју у својству удружења и фондација на нивоу БИХ, односно од којих се захтијева да се региструју у складу са овим законом.

Члан 2.

1. Удружење се оснива заједничким споразумом у којем се група од три или више физичких, односно правних лица, у свим комбинацијама, добровољно удружује ради остваривања неког заједничког интереса, а при томе нема најмеру стицати профит. Удружење постаје правним лицем онда када је регистровано онако како је предвиђено овим законом. 2. Фондација је правно лице које нема своје чланство, а чији је циљ управљање одређеном имовином у јавном интересу или у добротворне сврхе, Фондације постају правним у БИХ онда када је регистрована онако како је то предвиђено овим законом.

Члан 3.

1. Физичка лица која су држављани или имају боравиште у БИХ и правна лица која су у БИХ регистрована, слободно и добровољно оснивају удружења или фондације у било коју сврху у складу са Уставом и законима БИХ. 2. Удружења и фондације имају слободу дјеловања на цијелом подручју БИХ, без обзира гдје су регистровани. 3. Циљеви активности регистрованог удружења односно фондације не могу укључивати ангажовање у предизборној кампањи, прикупљање средстава за кандидате или финансирање кандидата односно политичких странака.

Члан 4.

1. Удружење односно фондација може обављати привредене дјелатности само ако је основна сврха таквих дјелатности остваривање циљева утврђених статутом. 2. Удружење или фондација могу обављати несродне привредне дјелатности (привредне дјелатности које нису непосредно повезане са остваривањем основних статурираних циљева удружења и фондација) само преко посебно основаног правног лица. 3. Годишњи приходи од такве несродне дјелатности удружења или фонадације умањени за расходе на могу бити већи од једне трећине годишњег буџета ове организације, или 10.000 KM; тј. Од оног износа који је већи. 4. Добит коју удружење или фондација остваре из несродних привредних дјелатности може се употријебити само за остваривање циљева који се утврде статутом. 5. Није дозвољно директно или индиректно добити и друге материјалне користи остварене из дјелатности удружења или фондације: оснивачима, члановима удружења, члановима управљачких органа, одговорним лицима, радницима или донаторима. 6. Ограничење из претходне тачке се не односи на накнаде за рад или надокнаде трошкова тим лицима у вези са остварењем законитих циљева и активности утврђених статутом удружења или фонадације. 7. Ограничења из овог члана неће утицати на имовину удружења и фондације из члана 46 овог закона.

Члан 5.

1. Удружења и фонадације самостално утврђују своје циљеве и активности у складу са Уставом и овим законом. 2. Програм и дјеловање удружења или фондације не могу бити у супротности са уставним поретком БИХ, нити усмјрени ка његовом насилном рушењу нити распиривању националне, расне и вјерске мржње или дискриминације забрањене законом.

Члан 6.

1. Удружењу или фондацији се може законом или делегирањем од стране надлежног органа повјерити, да у оквиру своје дјелатности врши јавна овлашћења. 2. Ово се не може урадити против своје воље удружења или фондације. 3. Ако удружење, односно фондација прихвати да врши јавна овлаштења, обавезна је осигурати законито и неометано провођење јавних овлаштења. 4. Рад регистрованог удружења или фондације је јаван, уколико није другачије предвиђено статутом удружења или фондације.

Члан 7.

1. Свако регистровано удружење или фондације имају свој пуни назив и сједиште. 2. Удружење иил фондација у обављању своје дјелатности могу употребљавати искључиво свој регистровани назив. 3. Назив регистрованих удружења или фондације могу бити на три службена језика који су у употреби у БИХ. 4. Удружење или фондација могу имати свој знак. 5. Назив, скраћени назив и знак удружења или фондације морају се јасно, разликовати од назива и знака других регистрованих удружења или фондација. 6. Уз свој пуни назив удружење или фондација може користири и скраћени назив.

Члан 8.

Министарство наведено у овом закону је Министарство цивилних послова и комуникација БИХ.

1.2 УДРУЖЕЊА

1.2.1 ОСНИВАЊЕ УДРУЖЕЊА

Члан 9.

1. Удружење које испуњава услове за регистрацију могу основати најмање три физичка лица која су држављани БИХ или у њој имају боравиште, или правна лица из БИХ, или која су у БИХ регистрована у било којој комбинацији, с тим да оснивачи не могу бити држава БИХ, ентитети, кантони, градови, општине, мјесне заједнице, државни органи, државна предузећа и фондови. 2. За оснивање удружења које испуњавају услове и за регистрацију обавезно је доношење оснивачког акта. 3. Радње предузете у времену између оснивања и регистрације удружења могу створити обавезе само за оне који су предузели те радње, осим ако удружење те радње не ратификује. Сами највиши управљачки органи удружења могу могу ратификовати радње предузете у његово име прије регистровања. 4. Сматра се да је удружење основано на неодређено вријеме осим ако статутом није утврђено другачије.

Члан 10.

Да би удружење стекло услове за регистрацију, оснивачка скупштина удружења има обавезе да донесе акт удружења и именује органе управљања у складу са овим законом.

Члан 11.

Оснивачки акт удружења садржи: а) пуно име оснивача, скраћени назив уколико постоји и адреса оснивача; б) назив, сједиште и адресу удружења; ц) циљеве оснивања удружења; д) име особе овлаштене да заступа удружење у обављању послова, у подношењу захтијева за упис у регистрацију удружења.

Члан 12.

Статут удружења садржи: а) назив удружења, скраћени назив уколико постоји и адресу удружења; б) Циљеве удружења; ц) Поступак за примање и искључивање чланова; д) Органе удружења, начин на који се бирају, овлаштења која имају, кворум и правила гласања, трајање мандата, лице овлаштено да сазове скупштину, услови и начин распада односно престанак рада; е) Правила за остваривање, кориштење и расподјела средстава удружења, као и орган који је овлаштен за надзор над кориштењем средстава, ф) Јавност рада; г) Поступак за измјену и допуну статута, овлаштење и начин доношења других опћих аката; х) Опис облика и садржаја печата; и) Заступање удружења; ј) Услове и поступак за припајање, раздвајање, трансформацију или распуштање односно престанак рада удружења, укључујући и било какав посебан кворум или правила за постизање квалификоване већине у поступку гласања; к) Поступак за располагање преосталом имовином или другим средствима у случају распуштања или престанка рада удружења.

Члан 13.

1. Удружење може стећи статус удружења од јавног интереса ако његово дјеловање превазилази интересе његових чланова и ако је прије свега намијењено интересу јавности, или неким њеним сегментима, у сљедећим областима: здравство, наука, социјална заштита, грађанско друштво, људска права и права мањина, помоћ сиромашним и социјално угроженим, помоћ инвалидима, дјеци и старијим особама, заштита околине, толеранција, култура, аматерски спортови, вјерске слободе и помоћ жртвама елементарних непогода. 2. Сматра се да удружење дјелује у добротворне сврхе ако је основано с првенственим циљем да помаже лицима и групама којима је помоћ потребна. 3. Статус удружења од јавног интереа одређује Министарство. Поступак за додјелу и укидање удружења од јавног интереса Министарство ће уредити посебним прописом. 4. Захтијев за добијање статуса удружења од јавног интереса може се подњети у било које вријеме, на начин утврђен прописима од стране Министарства. Одбијање захтијева подљеже преиспитивањима у складу за законом. 5. Регистровано удружење од јавног интереса може, остварити пореске, царинске и друге олакшице.

Члан 14.

1. Регистровано удружење се може спојити, раздвојити или трансформирати само у друго удружење или фондацију. 2. Регистровано удружење од јавног интереса се може припојити, раздвојити или трансформирати само у друго удружење или фондацију од јавног интереса.

1.2.3.ОРГАНИ УДРУЖЕЊА

Члан 15.

Удружење може установити своје критерије за пријем у чланство. Критерији за пријем у чланство подљеже само ограничењима у смислу забране дискриминације која је утврђена Уставом и законима БИХ.

Члан 16.

Поред оснивачког акта, статута или њихових еквивалената регистровано удружење мора имати скупштину, а мора имати и управни одбор.

Члан 17.

За страно или међународно удружење довољно је да има акте, без обзира како су називани и органи који испуњавају функције како их дефинише овај закон.

Члан 18.

Скупштина, као највиши орган удружења је надлежна за: а) доношење статута, измјена и допуна статута и других аката одређених статуом; б) одлучивање о припајању, раздвајању као и другим статусним промјенама удружења; ц) именовање и разрјешење чланова управног одбора, ако такав орган удружења постоји; д) усвајање извјештаја који је припремио управни одбор, ако такав орган удружења постоји; е) одлучивање о свим другим питањима која нису у надлежности других органа удружења;

Члан 19.

Управни одбор, уколико га удружење има: а) припрему сједнице скупштине; б) припрема нацрт статута и других аката које доноси скупштина; ц) проводи политику, закључке и друге одлуке које је донијела скупштина; д) располаже имовином удружења, е) подноси годишњи или периодични извјештај о свом раду скупштини на усвајање; ф) врши и друге послове одређене статутом.

Члан 20.

Чланови органа удружења не могу гласати по питањима у којима се као интересне стране појављују сами чланови, њихови брачни другови или њихова родбина у усправној или побочној линији до трећег степена, по питањима везаним за предмет који је под контролом тог члана, односно по питањима у погледу којих члан има економски интерес. Поред тога, чланови органа удружења имају обавезу да осигурају да се све финансијске транскације удружења закључују према правичној тржишној вриједности, односно према условима који су повољнији за удружење.

1.3 ФОНДАЦИЈЕ

1.3.1. ОСНИВАЊЕ ФОНДАЦИЈА

Члан 21.

1. Сматра се да је дјеловање фондације од јавног интереса ако је основана првенствено ради пропагирања, пружања услуга или промовисања програма унапређења у областима као што су: здравство, образовање, наука, социјална заштита, грађанско друштво, људска права, и права мањина, помоћ сиромашним и социјално угроженим, помоћ инвалидима, дјеци и старијим особама, заштита околине, и помоћ жртвама елементарних непогода, толернација, култура, аматерски спортови, вјерске слободе, или за друге сличне слободе. 2. Сматра се да фондација дјелује у добротворне сврхе уколико је основана првенствено са циљем да помаже лицима и групама којима је таква помоћ потребна. 3. Статус фондација од јавног интереса одређује Министарство. Поступак за додјелу и укидање статуса фондације од јавног интереса Министарство ће уредити посебним прописом. 4. Захтијев за добијање статуса регистроване фондације од јавног интереса може се подњети у било које вријеме, на начин утврђен прописима од стране Министарства. Одбијање захтијева подљеже преиспитивању у складу са законом. 5. Регистрована фондација остварује пореске, царинске, и друге олакшице за свој рад, у складу са посебним законима. 6. Регистрована фондација се може припајати, раздвајати или трансформисати само у другу фондацију.

Члан 22.

1. Фондацију која испуњава услове за регистрацију може основати једно или више физичких или правних лица (у даљем тексту оснивачи), с тим да оснивачи не могу бити држава БИХ, ентитети, кантони, градови, опћине, мјесне заједнице, државни органи, државна предузећа и фондови. Оснивачи не морају бити држављани или правна лица из БИХ. 2. Фондација може бити основана једностраном изјавом воље, уговором, тестаментом, легатом или другим одговарајућим правним актом. 3. Фондација мора имати оснивачки акт, статут и управни одбор, односно акте и органе, који су им суштински еквивалентни. За страну или међународну фондацију довољно је да има акте без обзира како су названи и органе, који врше функције како их дефинише овај закон.

Члан 23.

Оснивачки акт фондације нарочито садржи: а) имена и адреса оснивача; б) назив фондације, скраћени назив уколико постоји и адресу фондације; ц) циљеве због којих је фондација основана; д) извод о новчаним износима и изворима почетних основних средстава, фондације, у облику утврђеном прописима Министарстава; е) име, презиме и адресу лица које заступа фондацију и БИХ и овлаштено је за обављање послова регистрације фондације;

Члан 24.

Статут фондације садржи: а) назив, скраћени назив уколико постоји и сједиште фондације; б) циљеве фондације; ц) органе фондације, начин њиховог избора, надлежност, кворум, правила гласања те услове и процедуру њиховог распуштања; д) правила управљања и кориштења имовине фондације; е) поступци за измјену и допуну статута, као и овлаштења и поступци доношења осталих опћих аката; ф) услови и поступак за припајање, раздвајање, трансформацију или престанак рада фондације, укључујући сва правила гласања за које је понуђен посебан кворум или квалификована већина; г) критерији за располагање имовином фондације у случају престанка рада фондације; х) опис облика и садржај печата;

1.3.2 ОРГАНИ ФОНДАЦИЈЕ

Члан 25.

1. Орган управљања фондацијом је управни одбор. 2. Статутом регистроване фондације се могу утврдити и други органи фондације.

Члан 26.

1. Управни одбор фондације је одговоран за остваривање циљева фондације, а може обављати и друге послове утврђене статутом и у складу са законом. 2. Управни одбор фондације чине најмање три члана. 3. Чланови управног одбора фондације не морају бити држављани БИХ. 4. Управни одбор надлежан је за: а. доношење или признавање оснивачког акта, статута, измјена и допуна статута и других аката утврђених статутом; б. Одлучивање о припајању, раздвајању, трансформацији и престанку рада, као и о другим статусним промјенама фондације; ц. Пријем, усвајање и подношење документације, информација и осталих извјештаја или материјала ако се то овим законом или у складу са њим захтијева; д. Одлучивање о свим другим питањима која нису у надлежности других органа фондације.

Члан 27.

Чланови органа фондације не могу гласати по питањима у којима се као интересне стране појављују сами чланови, њихови брачни другови или њихова родбина у усправној или побочној линији до трећег степена, по питањима везаним за предмет који је под контролом тог члана, односно по питањима у погледу којих члан има економски интерес. Поред тога, чланови органа фондације имају обавезу да осигурају да се све финансијске транскације фондације закључују према правичној тржишној вриједности, односно према условима који су повољнији за фондације.

1.4 РЕГИСТРОВАЊЕ УДРУЖЕЊА И ФОНДАЦИЈА

Члан 28.

1. Регистровање удружења и фондација је добровољно, осим у случају из члана 29 овог закона, али се регистрација мора обавити да удружење или фондација стекне својство правног лица из БИХ. 2. Регистрација, подношење документације, те престанак рада удружења или фондације врше се у складу са овим законом, осталим релевантним законима БИХ, прописима Министарства, те статутом удружења или фондације. 3. Уколико постоји сукоб између таквих закона и прописа, Министарство је надлежно за тумачење закона и прописа на начин да се: а. промовише политка транспарентности и приступа јавности; б. на најмању могућу мјеру сведе административно оптерећење организација и појединаца, у оној мјери у којој се то може остварити уз јачање транспарентости и приступа јавности. 4. Уколико постоји сукоб релевантних закона који се не може превазићи, поступа се у складу са одредбама овог закона. 5. Удружење се уписује у регистар удружења. Фондација се уписује у регистар фондација. Оба регистра води Министарство. 6. Регистри се воде у складу са одредбама овог закона и прописима које доноси Министарство. 7. Регистри су отоврени за јавност. За увид у било који документ или информацију из регистра није потребно одобрење Министарства. Ниједан документ или информација похрањена у регистру према овом закону неће се водити као "повјерљиво" или "пословна тајна". 8. Свако лице, лично или путем поште, може затражити копију било којег уписа у регистар или било којег документа из списа регистрованог удружења или фондације. За такве копије наплаћује се такса која не може бити већа од уобичајене. Копије се морају издати у року од 15 радних дана од дана подношења захтијева.

Члан 29.

Удружења ии фондације из члана 1 овог закона, који намјеравају да од Министарства затраже да им удјели статус удружења или фондације од јавног интереса, односно статус удружења или фондације основаног у добротворне сврхе, затим сва удружења или фондације која врше јавна овлаштења, те сва удружења или фондације са уредима или дјелатностима у БИХ и која примају од владиних институција БИХ или путем њих, потпору или било које донације у укупном годишњем износу већем од 5.000 KM поступају на сљедећи начин:

1. уписују се у регистар у складу са законом;
2. подносе годишњи извјештај Министарству који се заводи у регистар у облику утврђеном прописима Министарства, с тим да годишњи извјештај у основи може садржавати опис активности удружења или фондације и евентуалних правних лица основаних у смислу члана 4, те с тим да годишњи извјештај обавезно садржи биланс стања који приказује приходе и расходе удружења или фондације као и посебних правних лица основаних у смислу члана 4 овог закона.

Члан 30.

1. Уколико је предвиђено статутом, назив удружења или фондације може се уписати у регистар и на једном или више страних језика, с тим да се први упише назив на службеним језицима БИХ. Страна удружења или фондације могу употребљавати само своје регистроване називе.
2. У случају да се два или више удружења или фондације региструју са суштински истим називом или знаком, Министарство ће доњети рјешења којим налаже да удружење или фондација које је касније регистрована, у року од мјесец дана поднесе захтијев за промјену имена или знака у регистру. Ако то удружење или фондација не поступи у складу са рјешењем, Министраство ће да обустави или укинути регистрацију, распустити удружење или фондацију, те предузети друге облике санкција предвиђеним овим законом. На поступак из овог члана примјењују се одредбе члана 34 овог закона.

Члан 31.

Захтијев за упис у регистар удружења или фондације садржи:
а) оснивачки акт односно акт оснивања;
б) статут удружења или фондације;
ц) списак оснивача и чланова управних органа;
д) имена и адресе особа овлаштених за заступање удружења или фондације у БИХ;
е) подаци који се захтијевају у члану 45 овог закона, уколико се ради о упису стараног удружења или фондције;
ф) назив удружења или фондације, скраћени назив уколико постоји;
г) примјерак знака удружења или фондације, уколико постоји;
х) циљеве удружења иил фондације;

Образац и начин подношења захтјева за регистрацију утврђује се прописима Министарства.

Члан 32.

О пријему захтијева за упис у регистар или захтијева за измјену и допуну података у регистру Министарсво издаје потврду оснивачима удружења или фондације. Министарство је дужно доњети ријешење о регистрацији у року од 30 дана након дана подношења захтијева.

Ако Министарство не донесе рјешење у року од 30 дана по пријему захтијева за регистрацију или захтијева за измјену регистрације, сматрат ће се да је захтијев одбијен.

Члан 33.

Рјешење које доноси Министарство о упису у регистар удружења или фондације садржи:
а) датум уписа;
б) регистарски број под којим је извршен упис;
ц) назив, скраћени назив уколико постоји, и адресу удружења или фондације;
д) знак удуржења или фондације, ако постоји;
е) циљеве за које се удружења или фондација основана;
ф) имена и адресе овлаштених да заступају удружење или фондацију;

Члан 34.

Ако у току поступка регистрације Министарство утврди да у статуту удружења ии фондације нису испуњени услови утврђени овим законом или да захтјев за регистрацију није потпун, на то ће упозорити подносиоца захтијева наводећи разлоге због којих регистрација није извршена. Подносиоцу захтјева ће бити омогућено да исправи или допуни захтјев у року од 15 дана од пријема обавјештења. Ако подносилац захтјева не уклони ове недостатке у предвиђеном року, Министарство ће рјешењем одбацити захтјев за упис у регистар наводећи разлоге за негативно ријешење.

Ако Министарство установи да су циљеви удружења или фондације у супротности са одредбама члана 3 тачка 3 овог закона односно члана 5 овог закона. Министарство ће рјешењем одбити захтјев за упис у регистар, наводећи разлоге за доношење таквог рјешења.

Поступци описани у овом члану проводе се у складу са правилима и поступцима утврђеним прописима Министарства и осталим релевантним законима.

Члан 35.

На рјешење Министарства којим се одбија, одбацује, обуставља или укида упис, односно измјена и допуна уписа у скалду са овим законом, или изричу казне на основу члана 53 овог закона, или одбија захтјев из члана 13 овог закона, или аутоматски распушта удружење или фондацију на основу члана 30 тачка 2 или члана 51 овог закона, или намеће расподјелу средстава на основу члана 52 овог закона, као и на друга рјешења донесена у складу са овим законом може се уложити жалба.

Члан 36.

Жалба из члана 35 овог закона може се уложити ради:
- повреде правила поступка
- погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања
- повреде материјалног права.

Члан 37.

По жалби из чана 35 овог закона одлучује Комисија за жалбе (у даљем тексту: комисија) коју именује Вијеће Министара. Комисија је стална и састоји се из три члана.

Члан 38.

1. Жалбе на рјешења из члана 35 овог закона се подносе Министарству.
2. По пријему жалбе, Министарство ће испитати жалбу у погледу благовремености, и да ли је жалба изјављења од овлаштеног лица.
3. Уколико Министарство утврди да је жалба неблаговремена, или да је изјављена од не овлаштеног лица, рјешењем ће одбацити жалбу.

Члан 39.

1. Уколико Министарство не одбаци жалбу из разлога утврђених из члана 38 овог закона тачка 3, исту уз предмет доставља комисији за жалбе.
2. Одлучујући о жалби Комисија може доњети сљедече одлуке:
- одбацити жалбу
- одбити жалбу и потврдити ријешење Министарства
- укинути рјешење у цјелости или дјеломично
- измјенити рјешење.

Члан 40.

1. Комисија ће одбацити жалбу ако је то пропустило Министарство у смислу члана 38 тачка 3 овог закона.
2. Комисија ће одбити жалбу кад утврди да у поступку пред Министарством није било недостатака и кад је жалба неоснована.
3. Комисија ће потпуно или дјеломично укинути рјешење, кад утврди неку од неправилности утврђене у члану 36 овог закона, након чега ће предмет вратити Министарству на поновно одлучивање.
4. Комисија ће измјенити рјешење, ако из стања предмета произилази другачија одлука од оне коју је донијело Министарство.

Члан 41.

Комисија је дужна да у року од 30 дана од дана пријема жалбе одлучи по истој.

Члан 42.

Против рјешења Комисије није допуштена жалба, али се може покренути управни спор код Суда БИХ.

Члан 43.

1. Регистровано удружење или фондација дужне су подњети Министарству захтијев за измјену и допуну регистрације у случају наступања промјене у погледу информација наведених у члану 33 тачка 1 под ц), д), е), ф) овог закона, у року од 30 дана од дана наступања промјене.
2. Министарство доноси рјешење у погледу захтијева у складу са чланом 32 тачка 1 овог закона.

Члан 44.

Рјешења којим се дозвољава, одбија, одбацује, обуставља или укида упис у регистар удружења или фондације, те свако рјешење којим удружење или фондација престаје са радом, објављује се у "Службеном гласнику БИХ".

Члан 45.

1. Осим ако није другачије утврђено у овом члану, правила и поступци за регистровање утврђени у овом закону односе се и на страна и међународна удружења, фондације и друге непрофитне организације, као и уреде њихових огранака који се налазе или обављају дјелатности на територији БИХ.
2. Страна и међународна удружења, фондације и друге непрофитне организације, као и уреди њихових огранака регистрованих у складу са овим законом као и правна лица БИХ.
3. Уз захтијев за регистрацију у БИХ, страна и међународна удружења, фондације и друге непрофитне организације доставит ће Министарству ради уписа у регистар:
а. доказ да организација има статус правног лица у иностранству;
б. изјаву у којој се описују активности које ће се предузети у БИХ;
ц. назив, адресу и број телефона организације у матичној земљи и главно представништво у БИХ, уколико постоји;
д. име и презиме, звање лица које руководи главним представништвом организације у БИХ. Ако организација нема представништво у БИХ, у том случају се наводи име, презиме, адреса, звање и број телефона лица које је организације овластила да буде њен правни представник у БИХ.

1.5 ИМОВИНА УДРУЖЕЊА И ФОНДАЦИЈА

Члан 46.

Приходи удружења и фондација могу укључивати сљедеће:

а) чланарина када је у питању удружење;
б) добровољне прилоге и поклоне јавних институција, физичких и правних лица, како страних тако и домаћих, у готовини, услугама или имовини било које врсте;
ц) државне субвенције или уговор са државом, јавним институцијама, физичким и правним лицима, како домаћим тако и страним;
д) приход од камата, дивиденди, добити од капитала, закупнина, хонорара и сличних извора пасивног прихода;
е) приход стечен кроз остваривање циљева и активности удружења или фондације, како је одређено статутом.

Члан 47.

1. Регистровано удружење или фондација су дужни да уредно воде пословне књиге у складу са опће прихваћеним рачуноводственим принципима и да састављају финансијске извјештаје у складу са овим и другим релевантним законима.
2. Регистровано удружење или фондација располаже својом имовином у складу са статутом и овим законом.

Члан 48.

Органи регистрованих удружења или фондације дужни су да управљају имовином удружења или фондације са дужном пажњом и на одговоран и законит начин у најбољем интересу удружења и фондације.

1.6 ПРЕСТАНАК РАДА УДРУЖЕЊА И ФОНДАЦИЈА – ДОБРОВОЉНО ИЛИ ПО СИЛИ ЗАКОНА

Члан 49.

Удружења или фондације могу престати са радом добровољно или по сили закона под условима утврђеним овим законом.

Члан 50.

1. Удружење или фондација могу престати са радом добровољно или по сили закона под условима утврђеним овим законом.
2. Ако статутом није другчије предвиђено, одлука о престанку са радом се доноси двотречинском вечином квалификованом вечином гласова чланова удружења или двотречинском вечином гласова управног одбора фондације.

3. У случају добровољног престанка рада регистрованог удружења или фондација усваја план који је у складу са статутом и овим законом.

Члан 51.

1. Рјешењем Министарства регистровано удружење или фондација престаје са радом по сили закона како је то утврђено у закону, ако дјелује супротно одредбама овог закона или ако без оправданих разлога не обавља дјелатности ради остваривања циљева у периоду од најмање двије пуне календарске године, или ако као посљедица услова наведених у члану 50 овог закона.
2. Престанак по сили закона изриче се само у случајевима поновљених или тежих неправилности у раду, а може се изречи само након што дато удружење или фондација буде обавјештено о разлогу и пружи му се прилика за изјашњавање по том питању.
3. Казне и престанак рада, распуштање удружења или фондације по сили закона изриче се на основу захтијева Министарства. Прије доношења одлуке којом се изриче казна или престанак рада, распуштање удружења или фондације. Министарство ће удружење или фондације обавијестити о прекршају. У обавијести се наводе могуће казне утврђене чланом 53 овог закона Министарство може омогућити удружењу или фондацији да отклони неправилности у раду или може одредити казну утврђену овим законом.

Члан 52.

1. Након распуштања и престанка рада и измирења обавеза удружење или фондација које нема статус удружења од јавног интереса, преосталу имовину и средства подјелит ће на начин утврђен статутом или другом регистрованом удружењу или фондацији којој је додјељен статус удружења или фондације од јавног интереса.
2. Након распуштања и измирења обавеза удружење или фондација коме је одобрен статус удружења или фондације од јавног интереса, преостала имовина и средства подјелит ће регистрованом удружење од јавног интереса или фондацији, која има исте или сличне циљеве. Ово се односи и на сва удружења и фондације које су добиле средства од државе, јавне донације или односно остварили пореске и фискалне олакшице у складу са законима из било које надлежности.
3. У случају престанка рада по сили закона Минситарство утврђује респодјелу преосталих средстава у складу са принципима овог члана.
4. Рјешење Министарства о рапуштању по сили закона и о расподјели средстава удружења или фондације, бити ће објављена у "Службеном гласнику БИХ" као и обавијест свим потенцијалним корисницима да могу покренути управни спор код Суда БИХ у складу са чланом 42 овог закона.

ДРУГИ ДИО – КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ.

Члан 53.

1. Казном од 300 KM до 3.000 KM Министарство ће казнити удружење или фондацију која:
а. се не упише у регистар, ако је упис обавеза према овом закону;
ц. не поднесе годишњи извјештај, ако је подношење обавезно према овом закону;
д. обавља активности које значајно одступају од циљева удружења или фондације;
е. у правним трансакцијама не употребљава један од својих регистрованих назива са намјером да обмане физичко, правно лице или органе власти;
ф. не поднесе захтијев за измјену ии допуну регистрације (члан 43 тачка 1 овог закона);
г. не употријеби остварену добит или средства на начин предвиђен статутом или одговарајучим законом, с намјером или усљед крајње непажње;
х. пружи информације Министарсту у вези са подношењем захтијева за упис, измјену података у регистру, односно престанком рада у складу са одредбама овог закона, које су намјерно или материјално неистините и наводе на погрешан закључак;
2. Министарство може такођер казнити новчаном казном одговорног представника удружења или фондације, за којег је утврђено да је починио радње наведене у овом члану уколико је одговорни представник био упознат са радњама које су резултирале прекршајем и поступао са намјером да учини прекршај. Новчана казна је од 100 KM до 1.000 KM.
3. Одговорно лице се може казнити казнама наведеним у овом члану само ако је то лице претходно обавијештено о поступку и његовим основама и дата му могућност да се о томе изјесни. Поступак из овог члана се проводи се у складу са прописима које утврди Министарство.

ТРЕЋИ ДИО – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 54.

1. Удружења и фондације који су регистровани прије ступања на снагу овог закона и који желе да се региструју у складу са овим законом имају обавезу да ускладе своје акте са одредбама овог закона и да у року од 6 мјесеци од дана ступања на снагу овог закона доставе надлежном Министарству усклађене акте о регистрацији удружења или фондације.
2. Удружења и фондације које се региструју у складу са одредбама претходне тачке нису обавезни да плачају административну таксу.

Члан 55.

1. Од ступања на снагу овог закона свим удружењима или фондацијама који су обавезни да се региструју у складу са овим законом, а који су претходно започели али нису окончали поступак регистровања у надлежности других органа власти БИХ бити ће дозвољено да престану са претходно започетим поступком те да умјесто тога наставе са поступком у складу са одредбама овог закона.
2. Удружењима и фондацијама описаним у претходној тачки бити ће омогућен повратак такси које су платили у поступку регистрације проведеном у ндалежности других органа власти.

Члан 56.

1. Министарство се обавезује да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона донесе све подзаконске акте предвиђене овим законом.
2. Сви подзаконски акти које Министарство донесе на основу одредаба овог закона те све измјене и допуне истих, бити ће објављене у "Службеном гласнику БИХ".

Члан 57.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БИХ".

ПС БИХ број 72/01
30. Новембра 2001 године Сарајево

Пресједавајући
Дома Народа
Паралментарне скупштине БИХ
Сејфудин Токић с.р.

Пресједавајући
Представничког дома
Парламентарне скупштине БИХ
др. Жељко Мирјанић с.р